BIOGRAFIJA

Zovem se Zlatko Ribarić, rođen sam u gradu Somboru, jednog jesenjeg ponedeljka, 01. oktobra 1962.godine, od majke Ilonke i oca Franje Ribarića.

Ljubav prema muzici je nastala uz mali tranzistor u bolničkom krevetu*, gde sam proveo veći deo detinjstva. Slušajući taj mali transistor koji je za mene bio PROZOR u SVET,  svidela mi se muzika Elvis Prislija, Bitlsa, Tom Džonsa, Bijelog Dugmeta, Azre, Zdravka Čolića…  Zaokupljen svojom bolešću, u tom periodu, nisam imao snage da probam pevati, ali nada je tinjala.

Godine 1995. pozvao me je drugar iz Holandije, Emil Ensminger, da dođem kod njega u Roterdam, na probu i druženje. Obradovao sam se što se napokon dečački san počeo ostvarivati. Dve godine kasnije, 1997.godine dobio sam poziv iz Kelna, sa RTL televizije, da naprave dokumentarni film o meni, o mojoj bolesti i ljubavi prema muzici. Predstavljena je pesma “Majski cvet” što je moj prvi javni vokalni nastup, a autor teksta i muzike je Emil Ensminger. Sa drugarom Goranom Šijanom 2003. godine počinjem saradnju na pravljenju mojih pesama. Sa Milanom Djurdjevicem i beogradskom grupom “Neverne bebe” počinje saradnja 2006. Plod ove saradnje je moj prvi pop-rock CD sa devet novih i dve bonus pesme. U Nemačkoj sam snimio duet na englesko-nemačkom sa Austrijskom pevačicom Simonom Ronacher, kao i jednu baladu na nemačkom jeziku.

Imao sam dosta javnih nastupa što muzičkih, što dokumentarnih. Gostovao sam na raznim TV stanicama u Srbiji i inostranstvu. Godine 2005. sam osvojio 3. mesto na festivalu u Novom Pazaru sa pesmom “Krila sokola” gde sam i upoznao MIlana Djurdjevića. Još sam nastupao u Zrenjaninu i Vrnjačkoj Banji.

Od srca se nadam da će muzičari i svi ljudi dobre volje podržati projekat “PANONSKI POTPURI” i ideju da se jednom godišnje tim povodom održi veliki koncert, sa učesnicima iz Subotice, Novog Sada, Zagreba, Beograda, Ljubljane, Niša, Sarajeva, Skoplja, Podgorice… i da zasviraju u korist bolesne i nemoćne dece.

Rodjen u ovoj predivnoj Vojvodini,  išaranoj bojama Evrope i sveta, dakle kao cosmopolita, želim i molim PRUŽIMO RUKE ZA BOLESNU DECU!

A sada dragi moji,

Najiskrenije se zahvaljujem trojici velikih vojvođanskih umetnika, gospodi Zvonku Bogdanu, Đorđe Balaševiću i Bane Krstiću što su nesebično podržali moj projekat “PANONSKI POTPURI” moju malenkost i moju muziku. Hvala svima i neka vas Bog čuva, kao i nas, četiri vojvođanska mušketara.

*Od trećeg meseca mog života nastaju problemi sa mojim telom. Naime, moja majka je kod mene primetila jak, svakodnevni plač. Uzrok toga je viđen na rentgenskom snimku, gde se videlo da su kosti i na rukama i na nogama popucale na pedesetak mesta, same od sebe. Konačna dijagnoza je ustanovljena u trećoj-četvrtoj godini mog života, na klinici “REBRO” u Zagrebu, u narodu poznatija kao “staklene kosti”, a latinski naziv “osteo genezs imperfekta fungiformis tip 5” ili bujanje kostiju i okoštavanje mišićnog tkiva. Toliko o tome.